Поводом инцидента који се догодио 12. августа на комплексу СРЦ „Базени Џунгла” у Добоју, гдје је група малољетника узвикивала увредљиве садржаје везане за ратну прошлост и страдање у Сребреници, Удружење “Правипожар” жели да укаже на дубљи друштвени контекст оваквих појава.

Овакви инциденти нису изоловани случајеви, већ одраз ширег проблема: млади у свим дијеловима Босне и Херцеговине и даље одрастају оптерећени ратном прошлошћу и наративима насиља који су, три деценије након рата, и даље присутни у нашем друштву – кроз породицу, медије, политику и окружење у којем се свакодневно крећу. Насилан језик и садржаји које млади преузимају ријетко су израз њихових сопствених увјерења, већ су посљедица окружења које им не нуди алтернативне, конструктивне моделе суочавања с прошлошћу.

Ово је јасан показатељ да институције на свим нивоима у Босни и Херцеговини морају знатно више улагати у системску превенцију насиља међу младима – кроз образовање, културу дијалога и програме који младе уче критичком односу према насиљу из недавне прошлости, умјесто да их препуштају наративима свакодневних сукоба.

Удружење за подршку ратним ветеранима, породицама и жртвама рата у Босни и Херцеговини “Правипожар” из Дервенте већ петнаест година активно ради с младима широм Босне и Херцеговине управо на превенцији оваквих појава. Кроз програм КУВИ дијалози (Конструктивна употреба ветеранског искуства) организовано је више од 160 дијалога између младих и ратних ветерана из све три војне формације, у којима је учествовало око 5.000 младих људи. Кроз директан, личан и неполитички разговор с људима који су рат проживјели из прве руке, млади добијају прилику да разграде ратне митове, развију емпатију према другим етничким групама и изграде критички однос према насиљу – умјесто да ратну прошлост доживљавају кроз пароле и увреде.

Према нашем искуству, “Правипожар” је у овом тренутку једина организација у Босни и Херцеговини која на овако специфичан и систематичан начин – кроз директан дијалог ветерана и младих – ради на превенцији насиља и међугенерацијском разумијеванју.

Догађај у Добоју треба посматрати као подсјетник да овакав рад не смије остати изолован и препуштен појединачним организацијама, већ да је друштву потребна шира, системска подршка изградњи културе дијалога међу младима.