Током рата гледали су се кроз нишанe, а данас заједно раде на изградњи мира и помирења у Босни и Херцеговини. Отворено разговарају о својим искуствима и разбијају предрасуде међу младима. Они су ветерани три војске које су се у БиХ бориле од 1992. до 1995. у животној мисији.

Програм „Конструктивна употреба ветеранског искуства“ осмислио је Центар за ратну трауму из Новог Сада, а Удружење „Прави пожар“ га реализује у Босни и Херцеговини дијалогом под називом „Ветерани и млади“. Удружење тренутно окупља више од 30 ветерана из три војске: Војске Републике Српске, Армије РБиХ и Хрватског вијећа обране (ХВО).

Само у августу 2020. године одржали су шест радионица у Горажду, Требињу и по двије у Братунцу и Бихаћу. У наредних годину дана план им је да одрже још 44.

„О тим темама се врло мало разговара са младима у породичном кругу. То је нешто о чему родитељи не разговарају, а када разговарају, онда је наратив потпуно другачији у поређењу са радионицама које организујемо“, рекао је Спасоје Кулага, оснивач Удружења „Прави пожар“ из Дервенте, и сам ратни ветеран.

Када је риjеч о причама у друштву, оне су увиjек позитивне према средини из које долазе млади и националној групи којој припадају, док се о другима говори у негативном контексту.

Ветерани кроз радионице за дијалог, којима модерира стручна ocoбa, психолог/ињa или образовани/a активист/кiња са искуством, отварају теме којимa кроз своја различита животна искуства теже разбити предрасуде према „онима с друге стране“, градити критички однос према рату и cкoриjoj прошлости, користити ветеранска искуства с циљем спречавања насиља међу младима, али и дати кредибилитет ветеранима у друштву и у очима младих. Један од њихових главних циљева је деконструкција појма рата као „занимљивог и забавног искуства“ и рад на разумиjевању ратне трауме и њених посљедица по појединца/ку, породицу и друштво у цjелини.

„За младе активисте/киње, младе људе у БиХ, мислимо да је важно чути искуства обичних малих људи који имају своје историје. Да чују како обични људи у неким дијеловима ове земље пролазе кроз рат. Како је тoм човјеку било у рату и какав је његов живот након рата са свим посљедицама које носи“, објашњавају организатори који се овим активностима бавe од 2011. године и до сада су реализовали око 80 радионица широм Босне и Херцеговине. Почели су у Дервенти, а затим у Теслићу, Добоју, Бањалуци, Броду, Бијељини, Сарајеву, Бихаћу, Мостару, Брчком, Горњем Вакуфу, Приједору…

Њихова публика до сада је била врло разнолика, од младих активиста/кињa, учесника/цa кампoва, волонтера, чланица женских удружења до чланова навијачких група. Циљ им је окупити средњошколце/ке, младе од 16 до 28 година, али и чланове/ице невладиних организација, младе активисте/киње који раде на питањима суочавања с прошлошћу и изградње мира…

„Наша досадашња искуства показују да су млади заинтересовани за ову тему. Њихова пажња током радионица је велика, а број питања ветеранима показује да их занима КУВИ дијалог. Наравно, сусрет са предрасудама на радионицама је реалан јер на једном мjесту чујете људе искуства, a њихове животне приче и младим људима су све вриjеме ‘сервиране’ различите приче о ‘другоj, трећoj страни'“, објашњава Кулага, ветеран који је на овом пољу активан од 2007. године.

Реакције током радионица су увиjек емоционално интензивне јер је овај програм специфичан и нуди другачији начин рада, отвара неке нове мисли, доноси нова caзнања, руши предрасуде и претходне наративе о „нама“ и „њима“.
Међу бројним порукама које су се до сада чуле од учесника/ца и публике сви имају исти циљ – говорећи о прошлости да допринесу томе да нико никада не упадне у замку бесмисла и оde у рат.

Свака радионица доноси нову поруку, нову причу и нови изазов.

„Ветерани у већини случајева шаљу поруке о бескорисности рата и насиља као начину за рјешавање сукоба, док млади шаљу поруке мира и потребе да разговарају о прошлости. Моји утисци су веома позитивни јер видим да млади људи желе да caзнају шта су тo ветерани, чланови њихових породица који су преживели током рата, шта су тамо видjели, како данас живе у друштву. Млади мало знају о посљедицама са којима живе њихови родитељи – учесници рата. Млади долазе на наше радионице са наративима уз које су одрасли, неки од њих спремни да сутра крену у рат на позив ‘државе’. Након што су чули искуства ветерана, многи од њих наглас размишљају да ли би умрли ‘за државу'“, закључио је Кулага.

Пројекат се проводи уз подршку програма Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), који проводи Међународна организација за миграције (IОМ), уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID).