Четвртим едукативним семинаром, одржаним протеклог викенда у Какмужу код Грачанице, успјешно је завршен пројекат оснаживања ратних ветерана и професионалаца из девет градова и општина у Босни и Херцеговини. “Ветерански дијалози”, у организацији Удружења за подршку ратним ветеранима, породицама и страдалницима рата у БиХ “Правипожар”, пружили су учесницима из Мркоњић Града, Босанског Петровца, Ливна, Босанског Грахова, Гламоча, Рибника, Кључа, Дрвара и Сански Мост важне информације и вjештине за будући активистички рад у локалним заједницама.
“Ветерани имају снагу да направе искорак у процесу изградње мира, да се залажу за мир, а овај програм је неопходан за окупљање бивших војника, како бисмо чули њихова искуства. Контакти и разговори које организујемо су кључни за сарадњу, а наше дугогодишње активности показују да је сарадња могућа без обзира којој војној формацији су припадали бивши војници. О ветеранима готово да нико не брине, затворени су у себе, не желе да диjеле са другима све што су преживjели у рата и послиjе рата и у овим групама проналазе круг повjерења, своју сврху, али и снагу да се појаве у улози лидера и буду први међу једнакима у будућем процесу рада са ветеранима око себе“, објаснио је предсjедник Удружења Спасоје Кулага.
Бранислава Стевић, едукатор Центра за ратну трауму Нови Сад, заједно са колегама Милицом Јакшић Колларс, Драганом Жуљевићем и Владаном Беаром, водила је семинар на тему пружања подршке особама са ПТСП-ом, ратном траумом, синдромом сагориjевања, као и изазовима формирања група за даљу подршку ветеранима, а све у складу са методологијом програма “Групе за подршку људима са искуством рата”.
“Једна од основних порука је да је рад на сопственом искуству и искуству људи који су прошли кроз слично искуство заправо драгоцjен за појединца, а утиче и на породицу и друштво. Оно што је мени најважније у протеклих 12 едукативних дана је висока мотивација учесника да допринесу раду и самом процесу едукације, те да буду активни и ангажовани на питањима која се тичу њиховог живота, али и квалитета живота у читавој заједници”, истакла је Стевић и додала да учесници семинара посjедују огроман индивидуални потенцијал и капацитет, приjе свега, за рад са људима. “Заиста, није лако помjерити границе у дубоко традиционалном друштву, али на тај начин отварамо простор да се људско искуство другачије чује, разумиjе и тумачи и коначно другачије прихвати. Сви ови људи који учествују у едукацији су већ на неки начин представљени у друштву као неко ко има одређена знања и вjештине, али мислим да је њихов главни допринос то што, осим што желе да живе боље и садржајније, желе и да циjело друштво боље функционише”.
Јаков Перковић из Ливна је један од учесника са дугогодишњим искуством у раду са рада с ветеранима, а учествовао је и у изради федералног закона о ветеранима. Говорећи о свом учешћу у програму, рекао је да је стекао нова сазнања са којима се никада раније није сусрео.
“Када је ветеранска популација у питању, то је најранијивија група која је из рата изашла трауматизована, а како вриjеме одмиче, њихови проблеми су све већи. Као друштво морамо да урадимо много више јер смо до сада сви заказали када је помоћ овим људима у питању. Сусрећемо се са великим проблемима, ветерани су се одали алкохолу, дроги, нису основали породице, изгледају изгубљено, потребна им је наша помоћ јер су ти људи прошли кроз ратне трауме. Надам се да ћемо ми након овог програма моћи више помоћи”, рекао је ветеран.
Саша Салак, социолог Центра за социјални рад Рибник, истакао је да рад са учесницима рата захтиjева велику дозу емпатије, али да само радом на трауми можемо кренути у правцу очувања мира у нашој земљи.
Учесници се надају да ће њихове поруке и активистички рад подстаћи друге ветеране да проговоре, да помогну себи и другима, као и да крену путем оснаживања како би своја искуства пренијели будућим генерацијама. Само тако ће, сагласни су, апел ветерана да се никада не иде у рат и насиље стићи до шире јавности, медија и политичара.
Пројекат “Унапређење друштвене кохезије кроз сарадњу у области пружања локалних услуга у Босни и Херцеговини” финансира Фонд за изградњу мира Генералног секретара Уједињених нација (ПБФ), а имплементирају Међународна организација за миграције (ИОМ) и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у име Уједињених нација у Босни и Херцеговини.